Avions Voisin

Les Frères Voisin
Gabriel (1880 - 1973)

i
Charles (1882 - 1912)


Appareils d’Aviation Les Frères Voisin
i – neki od najlepsih automobila ikada napravljenih.




Pocetkom 20. veka, izgledalo je da svet ulazi – nastavlja tacnije – da se krece putem neprekidnog, mirnog i solidnog razvoja i napretka. Izgledalo je da su nauka i tehnika coveku konacno dale sredstvo da pobedi bolesti i razdaljine, da trazi i nalazi odgovore na mnoga pitanja, bas kao sto je izgledalo da je prosperitet omogucio da covecanstvo konacno stupi na put mira i napretka. Naucna otkrica i pronalasci su se tih godina naprosto utrkivali i sustizali jedni druge: od Ajnstajna do Frojda, izgledalo je da nema granica covekovoj teznji da sazna vise, dopre dalje.
U ta vremena pada i ostvarenje covekovog sna o letenju: sve je bilo zrelo i pripremljeno pokusajima zanesenjaka sirom celog sveta, pokusaji su se nizali jedan za drugim i cista je slucajnost da je covek poleteo na masini tezoj od vazduha jednog decembarskog jutra na americkoj obali Atlantika.
Svet je bio prepun zivopisnih likova: jedan parizanin, Irac poreklom, bogati advokat Ernest Archdeacon, je kao svoj hobi otkrio letenje i osnovao prvi i najstariji aero klub na svetu – Aéro-Club de France – jos 1898. godine, dok je uspesan let bio jos uvek samo san. Bio je, uz sve ostalo, i prvi putnik u istoriji vazduhoplovstva. Kolika vera u buducnost je tada zivela i u ljudima za koje se bez sumnje moglo pretpostaviti da znaju odakle vetar duva i sta se valja iza prividnog mira govori i cinjenica da je ovaj covek osnovao nagradni fond za razvoj vazduhoplovstva, ne samo prakticno vec i teorijski, istovremeno i u Francuskoj i u Nemackoj: Coupe d'Aviation Ernest Archdeacon i Deutsch de la Meurthe-Archdeacon Preis. I to samo nekoliko godina pre nego sto ce se dve zemlje uhvatiti u smrtonosni kostac overen milionima mrtvih na obe strane, u blatu rovova i neprekidnoj cetvorogodisnjoj grmljavini topova.
Leteca naprava teza od vazduha je 1900. godine imala ime: Clément Ader-ov avion je vec bio napravio nekoliko skokova, kada je na Pariskoj svetskoj izlozbi posao dobio jedan mladi arhitekt po imenu Gabriel Voisin. Tu, tokom rada na izlozbi, Gabriel upoznaje Ader-a i biva zarazen strascu za letenjem.
Ovo je prica o tom coveku, braci tacnije, Gabriel-u i Charles-u Voisin-u.
O neraskidivoj povezanosti sa tehnikom, strasti za otkrivanje novog i pomeranje granica, ali je i prica o coveku cija sudbina odrazava nemirni 20. vek: brat Charles gine u saobracajnoj nesreci 1912. godine, Gabriel nastavlja sa uspesnom proizvodnjom aviona, docekavsi da njegov avion bude prva leteca naprava koja je oborila drugu, neprijateljsku, posle rata spade medju prve ljude koji su sebi postavili pitanje o opravdanosti upotrebe covekovih dostignuca za satiranje drugih ljudi, proizvodi prve prefabrikovane kuce na svetu i okrece se proizvodnji automobila, proizvodi neke od najlepsih primeraka tog simbola 20. veka, da bi, posle drugog velikog rata, kao i toliki njegovi sunarodnici, odgovarao i bio kaznjen za kolaboraciju.
Covek koji je, izmedju ostalog, 1909. godine, sa 29 godina i kao vec pravi pravcati uspesni industrijalac, bio najmladji vitez Legije casti…
Braca Voasin su u avionima od samog pocetka: nisu nimalo laki za saradnju. Saradnici koji su ih, iz ovih ili onih razloga napustili ili sa njima prekinuli saradnju i poceli da se samostalno bave letenjem su jedan Louis Bleriot, Henry Farman, da pomenemo samo neke. Ali i da pomenemo to da je na avionima Voisin letela vecina evropskih vazduhoplovnih pionira, od Velike Britanije do Rusije. Cak i daleka Australija belezi kao prvi let aviona na svojoj teritoriji let koji je 1910. godine na jednom Voisin avionu obavio niko drugi nego covek po imenu Erik Weisz poznat i kao Ehrich Weiss, a najpoznatiji kao Harry Houdini…
Ali, ovo je je prica i o automobilima Voasin, automobilima koji su na hladnjaku nosili prelepu znacku Avions Voisin, prica o zlatnom dobu francuskog automobilskog dizajna, dizajna koji je – a to se malo ko nece sloziti – ostao do danas neprevazidjen.
Savrsen spoj konzervativnog, po cemu je Voisin bio poznat i dok se bavio avionima, i spremnosti na primenu novih resenja, udruzen sa danas nestalim zanatskim – tacnije zanatlijskim - umecima i industrijski dizajn shvacen onako kako je to danas nemoguce, kao rezultat su doneli automobile na fotografijama.
Noblesse oblige: ovo nisu bili automobili za siroke narodne mase – o proizvodnji narodnog automobila ce tek neku godinu kasnije da pocnu da razmisljaju jedan umetnosti sklon diktator i njegov omiljeni dipling. Neki od njih, Mylord kao najcuveniji svakako, su bili bukvalno unikati. Ali su bili i prave pravcate skulpture. Velika kriza je prekinula njihovu proizvodnju, bogata klijentela je imala druge, prece brige.
Demokratija je ipak dosla po svoje i posle rata Voisin se ipak okrece automobilima za mase i nastaje poslednji model Voisin – Biscúter koji se po licenci proizvodio u Spaniji tokom pedesetih.

 

Voisin C20 'Mylord' Demi-Berline




Nozne komande.






Crvena boja donjeg postroja je bila jedan od Voisin-ovih zastitnih znakova; zamazani vijci govore o razlici izmedju najboljih danasnjih restaturatora automobila i majstora tridesetih, obicnih zanatlija…







Takozvani detalji:




Ventilator hladnjaka: ako ista, ovaj propeler izdaje konstruktora aviona….







Druga polovina dvadestih godina dvadesetog veka, Art Deco i nailazece coskaste linije. Tehnicko i umetnicko savrsenstvo na stranu. Kao vazduhoplovni konstruktor Voisin je primenio svoja znanja iz aerodinamike i mehanike, da bi na ovom modelu, a narocito njegovom motoru, dostigao stvaralacki vrhunac. Automobil, pored ostalog, ima i za sve Voasin modele karakteristicno nisku liniju.
Motor je posebna prica: tokom dvadesetih Voisin je u svoje modele ugradjivao i za danasnje pojmove neverovatno tihe, ali ne preterano snazne cetvoro i sestocilindarske motore. U svakom slucaju ne dovoljno snazene da se nose sa konkurencijom u kojoj su se nalazila imena kao sto je Hispano Suiza, Duesenberg ili Rolls Royce. Da bi dosao do motora sa 12 cilindara Voisin se odlucio za primenu jednog od svojih sestocilindarskih motora – resenje koje je mnogo kasnije uslo u modu sa modelom Daimler Double Six – tako da mu je ostalo samo da resi zajednicku radilicu, zadatak koji je neverovatno uspesno obavio. Rezultat je bio motor V12 motor zapremine nesto ispod 5 litara sa 113 KS. Snaga koja nije bila spektakularna ni za to vreme, ali koja je automobilu davala neke druge prednosti.





Motor je predstavljen na pariskom salonu automobila 1929. godine, u modelu C18 Diane, a godinu dana kasnije i u modelu C20 Simoun i u najtajanstvenijem od svih Voisin modela, modelu Myrte. Jedan primerak motora, poznato je, prodat je Bucciali-u koji ga je ugradio u neki od svojih modela sa pogonom na prednje tockove.Ostace misterija zasto se posle ugradnje u Milorda Voisin nikada vise nije vratio ovom motoru nego je nstavio da koristi svoje stare motore sa sest cilindara. Bilo je glasina o nikad vidjenom modelu sa ovim nesto modifikovanim motorom zapremine povecane na 5.8 litara, nazivanom Scirocco….
Prvi i jedini kupac Mylorda je bio tadasnji francuski novinar specijalizovan za automobile Jean Djaniguian koji ga je verovatno prodao americkom kolekcionaru Cameron Peck-u. Posle setnje od kolekcije do kolekcije, Mylord je poznati Blackhawk Museum napustio da bi ga se dohvatio poznati majstor Brian Joseph koji ga je ulickao za prodaju nepoznatom kolekcionaru sa Istocne obale, ljubitelju Francuza tridesetih, – po ceni od 2.75 miliona dolara.
Da se ne ogresimo, Gabriel Voisin nije bio sam dok je pravio ovaj i ostale automobile: pomagao mu je inzenjer po imenu Andre Noël.
Dakle: motor V12 pod uglom od 60 stepeni, postavljen uzduzno, zapremina motora 4885 ccm, precnik cilindra 72 mm, hod klipa 100 mm, 4 Cozette karburatora, karoserija od aluminijuma na celicnom okviru, menjac sa 4 brzine, rucni dakako, tezina 2200 kg, duzina - prava sitnica – 5200 mm, snaga motora 113 KS, sto je 23 KS po litru zapremine ili 0.05 KS po kilogramu tezine automobila.
Brzina 150 km/h.

Jos jedan Voisin: C28 Saliot Cabriolet









Posleratna vremena, 2 put, i: Biscúter





Generalisimo Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde Salgado Pardo de Andrade, ili – zasto diktatori vole da predstavljaju. Bilo sta.



Postojala je i takozvana komercijalna verzija, a potrajala je do pocetka sezdesetih:





                                           

I, da, zamalo da zaboravim:

Voisin je umeo i da pojuri, mada je danas dosta tesko doci do podataka:


Velika nagrada Francuske, 1923., sa jednim Bugatijem...


... a na naslovnu stranu Vogue nije bilo lako doci.


Grand Prix i Voisin Laboratoire: Gabriel Voisin je, ma koliko konzervativan bio, bio i beskompromisan u resenjima za koja se opredelio ili su mu pala na pamet. Samonoseca karoserija, aluminijum kao materijal, prisilno hladjenje - jos jedno avionsko nasledje - samo su neki od doprinosa razvoju automobila ovog coveka i njegovog saradnika Noel-a, coveka koji je kasnije, po prelasku u Citroen, odigrao glavnu ulogu u razvoju nekih drugih legendi medju kojima je bio i CV2...


Klijentela koja je kupovala Voisin se nije rado slikala za medije; ipak Holivudu se nije bilo moguce suprotstaviti.
Ovaj Voisin C5 je vozio Rodolfo Alfonso Raffaello Piero Filiberto Guglielmi di Valentina d'Antonguolla koga su poznavali pod imenom Rudolph Valentino.


Za krunisane glave nije bilo dileme, naravno ako su ziveli u francuskoj sferi uticaja ili kako se to vec onda zvalo: Sultan Maroka...


Dvadesete i neki od najvecih dometa grafickog dizajna: u ovoj reklami Voisin predstavlja neke tehnicke novitete...

...i, kao u svakoj reklami, pomalo se i hvali:

 

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!